Zdrava ishrana

Apiterapija – Med je zaista najbolji prirodni lek

med

Med kao osnovni pčelinji proizvod ujutru daje snagu, a uveče donosi miran san. Čisti organizam i jača imunitet, sprečava brojne bolesti, ublažava kašalj i gastritis i još mnogo toga…

Med se smatra jednim od najboljih i najmoćnijih prirodnih proizvoda. Nezaobilazni je deo zdrave ishrane, a istovremeno pomaže u lečenju mnogih zdravstvenih problema. O tome šta med sve može, kako ga i koliko treba jesti, te s kojim se biljkama najbolje “slaže” – razgovarali smo sa dr Vericom Milojković, specijalistom opšte medicine, licenciranim apiterapeutom i predsednikom Srpskog apiterapeutskog društva.

Od čega potiče lekovito svojstvo meda?

Potiče od njegovog hemijskog sastava. Dve trećine meda čine šećeri, najviše glukoza i fruktoza, kojima nije potrebno varenje pa direktno idu u krv, jetru i mišiće. Ovaj pčelinji proizvod sadrži amino-kiseline, enzime, vitamine, minerale, a svi oni utiču na neku od vitalnih funkcija organizma. Sadrži i organske kiseline, aromatične materije, polenova zrna, alkaloide, biogene stimulatore, biljne antibiotike i fitohormone. Bogat je i fermentima, bez kojih nema metabolizma i bez kojih bi prestali svi vitalni procesi. Flavonoidi iz meda čine da on deluje i kao dobar antioksidans. Njegovim pravilnim korišćenjem jačamo imunitet, čistimo organizam, štitimo ga od infekcija i slobodnih radikala, podstičemo rast i razvoj, usporavamo starenje, poboljšavamo cirkulaciju krvi, ubrzavamo oporavak nakon bolesti, jačamo i fizičku i umnu sposobnost. Med prirodno ima visok stepen kiselosti. Njegov pH je oko 3–4,5 i ta kiselost ubija sve što bi u njemu moglo da raste, pa bakterije i svi drugi organizmi ne mogu opstati u takvom okruženju.

U slučaju kojih je zdravstvenih tegoba dobro uzimati ovaj pčelinji proizvod?

Treba ga stalno koristiti u preventivne svrhe. Med kao imunostimulans nezamenljiva je prirodna hrana, utiče na formiranje krvnih elemenata, kako crvene tako i bele loze. Deluje i kao probiotik, a njime možemo ublažiti i suvi nadražajni kašalj, bilo da je reč o bakterijskoj ili virusnoj infekciji. Tada treba uzimati kristalisani nektarski med, med u saću ili s voštanim poklopcima, i to šest puta dnevno po pola kašičice.

Dobro je med što duže držati u ustima kako bi antimikrobne materije iz njega direktno delovale na obolelu sluzokožu.  Savetuje se i inhalacija medom, udisanjem mednih para, koje se dobiju tako tako što se u 250 ml ključale vode doda jedna kašika meda. Inhalacija traje 10–20 minuta i praktikuje se dva puta dnevno. U slučaju anemije, odnosno malokrvnosti, koriste se tamne sorte meda, zatim livadski, poljski i šumski med. Inače, njegova boja zavisi od količine mineralnih materija u njemu. Najbolji rezultati dobijaju se konzumiranjem šumskog meda, koji sadrži 13 puta više mineralnih materija nego cvetne vrste.

Kad pomaže med?

Med pomaže u lečenju gastritisa. Međutim, ako je gastritis  praćen povećanim lučenjem želudačne kiseline, med prethodno  treba rastvoriti u vodi i koristiti dva sata posle jela. U slučaju smanjenog lučenja hlorovodonične kiseline med se uzima 15 minuta pre jela, takođe rastvoren u čaši hladne vode. Osobama koje pate od upale debelog creva savetuje se gram-dva ovog pčelinjeg proizvoda na kilogram telesne težine – med se rastvori u 100 ml mineralne vode i pije pre obroka, tri puta dnevno.

Za upalu je najbolji med od nane, kestena i lavande, dok se za jačanje srca preporučuju onaj od lavande, nane, bagremov, livadski i poljski. Pola sata pre jela uzima se gram – gram i po meda na kilogram telesne težine, podeljeno u četiri doze i rastvoreno u čaši mlake vode. Dobro je konzumirati ga i u slučaju povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi budući da je dokazano da smanjuje ove masnoće za sedam odsto, a podiže nivo dobrog holesterola za dva odsto.

Kako je najbolje konzumirati med i kada?

Postoje dva efikasna načina za konzumiranje meda. Prvi je rastvaranje u vodi, a drugi lagano topljenje u ustima. Ako se med koristi direktno, treba ga malo zadržati u ustima, jer će tada mnoge korisne supstance iz meda biti rastvorene već u ustima i direktno preko sluzokože ući u krvotok. Tako se dezinfikuje sluzokoža usne duplje, med direktno resorbuje pod jezik, kao nitroglicerin i, za razliku od belog šećera, koji krade kalcijum iz dečjih zuba sve dok ih ne uništi – čuva kalcijum i pospešuje nicanje zuba. Drugi način jeste rastapanje meda u mlakoj vodi, čaju ili mleku.

U jednoj šolji tečnosti rastopi se kašika meda i to se lagano pije, uz manje zadržavanje u ustima. Ovako se aktivira enzim koji podstiče delovanje antiseptičnog i antivirusnog svojstva meda. On najpre deluje na usnu duplju i ždrelo, a kasnije na ceo organizam, čime se maksimalno iskorišćavaju njegova lekovita svojstva i jača imunološki sistem. Uzima se svakog dana, pola sata pre jela, a naročito se preporučuje u sezonama prehlade i gripa, u kombinaciji s biljnim čajevima. Med uzet ujutru daje snagu i energiju, a uveče, pred spavanje, uz mleko ili čaj – obezbeđuje dobar san.

Inače, najbolje je med čuvati u staklenim teglama ili emajliranim posudama, u suvim i dobro provetrenim prostorijama, na temperaturi između pet i deset stepeni. Ovako čuvan, pravi med može stajati dugo i nikad neće izgubiti nijedan lekoviti sastojak.

Ko ne sme da koristi med?

Ljudi alergični na med, deca mlađa od godinu dana i osobe koje boluju od dijabetesa ne treba da konzumiraju ovaj proizvod. Pošto je 10% do 15% meda zagađeno sporama botulizma, a dečji digestivni sistem je nezreo, med se, i to prvo onaj od bagrema, deci počinje davati tek kad napune godinu dana. Kad je reč o osobama koje boluju od dijabetesa, one mogu koristiti med u manjim dozama, pri čemu je bolji onaj s više fruktoze, kakav je bagremov, i sve druge vrste koje se sporije kristališu. Na osnovu dugogodišnjeg rada na polju apiterapije, svojim pacijentima savetujem da za bolju regulaciju šećera, uz redovnu terapiju, uzimaju matični mleč, polen, pergu i propolis.

S kojim se biljkama med može kombinovati u lekovite svrhe?

Može se dodavati u čajeve i sokove od voća. Prilikom izbora meda za čajeve treba voditi računa o pravilima kombinovanja –  svetli čajevi kombinuju se s medom od lucerke ili nekim drugim medom neutralnog ukusa, a bogati i intenzivni crni čajevi s medom od heljde ili lipe. Osobe koje vole citrusni ukus čajeva treba da probaju med od narandžinih cvetova.

Od meda i biljaka može se napraviti odličan čaj za jačanje imuniteta. Pomeša se po jedna kašičica kamilice i hajdučke trave, smesa se prelije s dva decilitra ključale vode, ostavi da odstoji deset minuta i procedi. Kad se prohladi, zasladi se s pola kašičice meda i pre svakog obroka pije se po jedna šoljica ovog čaja.

Lekovita kombinacija meda i začina kurkume, u narodu poznata kao zlatni med, jedan je od najboljih prirodnih antibiotika. Pravi se tako što se kašika kurkume pomeša sa 100 g meda. Kad se sastojci dobro promešaju, stave se u teglicu i čuvaju. Eliksir se počinje uzimati kad se osete prvi simptomi prehlade, a pomaže i u slučaju gripa, nazeba i drugih respiratornih infekcija. Zlatni med može se koristiti i u preventivne svrhe, a možete ga i rastopiti u vodi, mlakom čaju ili mleku.

Prirodni med nikad nije kristalno bistar

Pitali smo stručnjaka imamo li dovoljno dobrog meda na tržištu. “Srbija ima dobre prirodne resurse za razvoj pčelarstva, a to su pre svega umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta. Med proizveden u Srbiji odličnog je kvaliteta i ima ga dovoljno, ne samo za naše potrebe već i za izvoz. Međutim, često se u medijima može čuti ili pročitati da su nam prodavnice pune lažnog meda. Čak i iskusni pčelari teško mogu da prepoznaju falsifikate u teglama. Falsifikat često izdaje neprirodna, kristalna bistrina, koju prirodni med gotovo nikad nema. Smatra se da je šansa da u prodavnici u Srbiji kupite pravi prirodni med, koji dolazi iz pčelinjaka, najviše 33%.”

Zašto drvena kašika za med

Je li tačno da med treba jesti drvenom a ne metalnom kašikom?

“Poštujte zlatno pravilo ‘Nijedan dan bez kašičice meda’, bilo da je drvena, metalna, plastična. Koristite med, nije važno kakva je kašika”, poručuju stručnjaci.