Čudesno bilje

Artičoka snižava nivo lošeg holesterola

Artičoka se od davnina upotrebljavala za prolećno čišćenje organizmaArtičoka kao povrće je izuzetno lekovito, a osim u kulinarstvu, koristi se i za pripremu raznih preparata.

Iskoristite to što se artičoka (Cynara scolymus) sad može naći i na našim pijacama i u supermarketima, te se upoznajte s blagotvornim dejstvom ove zanimljive i ukusne biljke

Iako je kod nas relativno malo poznata, ova mediteranska višegodišnja biljka izuzetno je lekovita. Artičoka je jedna od prvih biljaka koje je čovek uzgajao. Stari Egipćani veoma su cenili njene dragocene gorke materije, naročito njihovo afrodizijačko dejstvo. Listovi artičoke obiluju lekovitim materijama, prvenstveno cinarinom, specifičnim flavonoidnim jedinjenjem, a sadrže i hidroksikiseline.

Ova jedinjenja vrlo su osetljiva na toplotu, pa je biljku najbolje koristiti u svežem stanju. Osim toga, odličan je izvor folne kiseline, vitamina C i K, bakra, magnezijuma, mangana, dijetetskih vlakana, luteina i beta-karotena. Energetska vrednost artičoke veoma je niska – svega 47 kcal u 100 grama, a najveći deo čine ugljeni hidrati, zatim proteini i vrlo malo masti.

Još tridesetih godina 20. veka istraživanja su dokazala višestruku lekovitost artičoke: zapaženo je da podstiče širenje žučnih kanala, istovremeno pospešujući izlučivanje žuči. Takođe, primećeno je da poboljšava prokrvljenost i regeneriše tkiva jetre, ali i smanjenje mogućnosti zastoja protoka žuči te zadržavanja toksina u jetri.

Artičoka za detoksikaciju

Artičoka se od davnina koristila za prolećno čišćenje organizma, a tad je i najukusnija. Ovaj tretman primenjuje se i danas, a naročito se preporučuje osobama koje duže vreme uzimaju lekove, ljudima izloženim toksičnim materijama na radnom mestu, kao i obolelima od raznih vrsta alergija. Starijima pomaže u slučaju azotemije – trovanja toksinima iz organizma izazvanog oslabljenom funkcijom bubrega ili zastojem mokraće.

Artičoka  korisna za jetru i žuč

Blagotvorni sastojci artičoke podstiču protok žuči, sprečavaju pojavu žučnih kamenaca, poboljšavaju funkciju jetre i ubrzavaju njenu regeneraciju. Takođe, ova biljka štiti jetru od infekcija i upala, a korisna je i u terapiji za hepatitis.

Artičoka Snižava holesterol

Redovnim konzumiranjem artičoke ili preparata na bazi ove biljke snižava se nivo ukupnog i lošeg (LDL) holesterola, a raste vrednost dobrog (HDL) holesterola. Za razliku od lekova statina, artičoka ne smanjuje sintezu holesterola, već samo poboljšava njegovu razgradnju. Ovaj mehanizam presudan je u završnici takozvanog rezervnog transporta masnoća, kad se organizam oslobađa viška ove materije.

Artičoka Protiv probavnih tegoba

Zahvaljujući visokom sadržaju dijetetskih vlakana, luteina i prebiotika inulina, artičoka smanjuje rizik od pojave raka, dok preparati na bazi ove biljke poboljšavaju apetit. Artičoka pomaže i u slučaju poremećaja varenja, uključujući nadutost, mučninu, bolove u stomaku, grčeve u crevima, zatvor…

PREPARATI NA BAZI ARTIČOKE

U većini slučajeva u dražejama artičoke nalazi se ekstrakt listova ove biljke iz organskog uzgoja, koji se beru samo u prvoj godini nakon cvetanja. Količina aktivnih sastojaka, to jest gorkih materija – cinarin (alkaloid) i flavonoidi – iznosi od 260 mg do 400 mg suhog ekstrakta lista artičoke po  dražeji. Da biste iz svežeg ploda dobili istu količinu aktivnih sastojaka, morali biste u jednom obroku pojesti najmanje 500 g sveže artičoke. Prednost suvog ekstrakta jeste u tome što prerada započinje odmah nakon branja, te se tako maksimalno iskorišćavaju aktivni sastojci, koji inače stajanjem već nakon 24 sata izgube oko 75% svojih svojstava.

U kojim se slučajevima ne smeju koristiti?

Artičoka negativno utiče na laktaciju, pa se ne savetuje trudnicama i dojiljama. Iako je preporučljiva u sprečavanju nastanka žučnih kamenaca, preparate na bazi ove biljke ne bi trebalo ukoliko su se oni već formirali, jer mogu izazvati njihovo pokretanje. Upotreba artičoke ne preporučuje se ni ukoliko postoji ozbiljnije oštećenje bubrega i jetre.

Kupovina i način čuvanja Artičoke

Birajte zelene, čvrste i kompaktne primerke, čiji su unutrašnji listovi čvrsto prilepljeni za središnji deo biljke. Ako je ne pripremate odmah, poprskajte je vodom i stavite u plastičnu kesicu, a zatim u frižider, u deo predviđen za čuvanje povrća, gde se može držati najviše tri dana. Pogodna je i za zamrzavanje, ali je prethodno treba blanširati nekoliko minuta – u vodi s malo limunovog soka. Kad se ohladi, stavite je u plastičnu kesicu i odložite u zamrzivač.

Način upotrebe Artičoke

Nakon što joj odsećete vrhove, artičoku operite i kuvajte oko 35 minuta u vodi s dodatkom limunovog soka. Kad se listovi počnu odvajati, artičoka je kuvana, nakon čega joj se odstranjuje stabljika, koja nije jestiva. Artičoka je čest sastojak italijanskih specijaliteta – raznih salata, testenina, pica, rižota, namaza (u kombinaciji s tunjevinom i maslinkama), a dobro se kombinuje i s kuvanim jajima i začinskim biljem poput bosiljka ili peršuna. Pogodna je za punjenje, ali i za pripremanje musaka, pita, pirea i sličnih jela.

Recepti sa Artičokama

PICA S ARTIČOKAMA

Sastojci: Testo za picu (može i kupovno), 2 kašičice maslaca, 2 češnja belog luka, artičoka (listovi i srce), 300 ml masnog kravljeg mleka, parmezan, crvena paprika, 150 g spanaća, 2 kašike belog pšeničnog brašna

Priprema: U tiganju na maslacu pomešajte mlevenu papriku i beli luk. Umešajte brašno i začinite. Naribajte malo sira i dodajte spanać pa promešajte. Sipajte mleko i mešajte nekoliko minuta. Razvaljajte testo za picu, prelijte sosom pa poslažite artičoke iz limenke (ili sveže prokuvane). Pecite šest do deset minuta na 220 stepeni C. Malo ohladite i poslužite.

LAZANJE S ARTIČOKAMA

Sastojci (za 6 osoba): 8 većih artičoka, 100 g iseckane pančete, 1/2 litre mleka, 5 kašika brašna, 1/3 maslaca, 1/2 kg testenine za lazanje, 1šaka parmezana

Priprema: Očistite artičoke i odstranite im tvrde listove. Iseckajte ih sa srcem i držite u vodi s limunom. U tiganj stavite pančetu i oceđene artičoke, posolite i sipajte vodu da pokrije artičoke. Kuvajte na laganoj vatri dok ne ispari sva voda. Spremite lagani bešamel: istopite maslac i dodajte mu pet kašika brašna, a zatim pola litra mleka. Kad se sos sjedini, dodajte mu šaku parmezana. Ređajte redom: testenine, bešamel pa zatim artičoke, a možete dodati i parmezan. Poslednji sloj čine bešamel i parmezan. Pecite pola sata u rerni, dok ne porumeni.

SUPA OD ARTIČOKE

Sastojci (za 4 do 6 osoba): 40 g maslaca, 2 kašike naseckanog crnog luka, 2 zgnječena češnja belog luka, 500 g artičoke, 200 g krompira, 2 kašike mešavine začina, 1 l vode, 100 ml pavlake za kuvanje, 2 kašike limunovog soka.

Priprema: U posudi sa širim dnom otopite maslac pa kratko propržite crni i beli luk. Dodajte očišćene artičoke, krompir iseckan na kockice, kašiku začina i vodu. Kuvajte na laganoj vatri oko pola sata, dok artičoke ne omekšaju. Potom povrće s malo tečnosti izmksajte u blenderu i procedite da biste uklonili tvrda vlakna od artičoke. Proceđeni sadržaj vratite u posudu s preostalom tečnošću u kojoj se kuvalo povrće. Dodajte još malo vode, kašiku začina, pavlaku i limunov sok. Kratko prokuvajte. Supu od artičoke možete poslužiti posutu bademima.