Čudesno bilje

Pripremite se za hladnije dane koristeći biljke koje stimulišu imunološki sistem

Acerola poznata i kao barbadoska trešnja, karibska trešnja ili divlja crepemyrtleAcerola poznata i kao barbadoska trešnja, karibska trešnja ili divlja crepemyrtle

Ako pažljivo posmatramo biljni svet, u njemu uvek možemo pronaći odgovor na pitanje kako da se na najbolji način oslobodimo tegoba koje donosi smena godišnjih doba. Za hladnije dane najbolje će vas pripremiti ehinacea, šipak i acerola.

Neka vas prvi hladniji dani podsete na to da treba da se pripremite za predstojeću zimu, čiji dolazak često predstavlja opasnost po zdravlje.

Osim toga, izgleda da poslednjih godina izazivači infekcija postaju sve agresivniji, te uzrokuju ne samo ozbiljnije simptome nego i duži oporavak i čest povratak bolesti.

Zato je veoma važno da čuvate i jačate zdravlje, te da se trudite da izbegnete neprijatne zimske boljke. Fitoterapija vam može  pružiti brojna ,,prirodna” rešenja.

Melemi koji štite od bolesti

Melemi – Reč je o prirodnim lekovima i aktivnim sastojcima koji su u stanju da stimulišu odbrambene mehanizme organizma, pa samim tim i imunološki sistem. Za razliku od tradicionalnih vakcina, koje na specifičan način stimulišu imunitet zahvaljujući tome što sadrže određene inaktivisane kulture bakterija, biljke s imunostimulatornim dejstvom uspevaju da uopštenije i šire obuhvate ćelije koje učestvuju u odbrani organizma. To je jedna vrsta dublje masaže koja stimuliše i ponovo aktivira našu prirodnu odbranu.

Ravnoteža za osetljivije

Prirodni imunostimulatori, koji su idealni za sprečavanje i lečenje prehlada, gripa i infekcija respiratornog trakta (mogu se uzimati i u kombinaciji s lekovima poput kortizona ili antibiotika), dragoceni su za osobe sklone čestim i hroničnim infektivnim oboljenjima. Tipičan primer za to jesu deca i stariji, čiji je imunološki sistem osetljiviji.

Konstantno (a ne jednokratno) uzimanje leka

Kako bi dejstvo imunostimulatornih prirodnih lekova bilo zagarantovano, treba ih uzimati neprekidno, u vreme kada za njima postoji najveća potreba, a to je upravo jesen. Dakle, preporučuje se periodično lečenje, koje se obično odvija ciklično u jednakim intervalima – kako bi imunološki sistem bio konstantno stimulisan i zaštićen od virusa i bakterija.

Ehinacea ubija prehladu

  • Reč je o jednom od najpoznatijih i najčešćih prirodnih lekova za jačanje organizma. Ehinacea je višegodišnja biljka (postoje čak tri podvrste: purpurea, Angustifolia, Pallida) iz porodice Compositae, koja može narasti i do 150 centimetara. Cvetovi ehinacee podsećaju na margaritu, stabljika joj je prekrivena čekinjavim dlačicama, dok joj je koren – deo koji se koristi u lekovite svrhe – crne boje.
  • Upravo se u korenu nalaze razni aktivni sastojci koji pobeđuju infekcije: ehinakozid, ehinacein, neki polisaharidi, eterično ulje i manja količina vitamina C. Ova biljka se prvenstveno koristi za sprečavanje i lečenje tegoba izazvanih blažim ili srednje ozbiljnim prehladama, gripom i infekcijama gornjih disajnih puteva.
  • Naime, u brojnim studijama navodi se da je Echinacea purpurea sposobna da aktivira i ojača imunološki sistem, jer pospešuje dejstvo makrofaga, koji postaju sve aktivniji u uništavanju klica, i povećava proizvodnju T-limfocita, tj. ćelija imunološkog sistema koje su u stanju da se suprotstave infekcijama. Odatle proizlazi antibakterijsko i antivirusno, ali i protivupalno dejstvo, što dovodi do brzog poboljšanja zdravstvenog stanja i nestajanja simptoma tipičnih za zimske boljke.

Kako se koristi

  • Postoje dve opcije: možete koristiti tinkturu u dozama od 30 do 40 kapi u malo vode, dvaput dnevno između obroka (na primer, u 8 i u 18 sati), ili u obliku suvog ekstrakta (otprilike tri-četiri kapsule). Bitno je da dnevni unos iznosi najmanje 12 mg aktivnih sastojaka (ehinakozida).
  • Preventivno se uzima 30 dana, nakon čega sledi 15-dnevna pauza, a zatim se ponavljaju još dva ciklusa, između kojih se takođe pauzira 15 dana.
  • Osim toga, može se uzimati i u početnoj fazi gripa ili prehlade – 50 kapi čim se pojave prvi simptomi, pa deset kapi na svaki sat vremena. Lek se uzima na taj način do ublažavanja simptoma, a zatim se doza smanjuje na 20 kapi triput dnevno, sve dok infekcija potpuno ne nestane.

Deluje i na kožu

Ehinacea se može koristiti i u obliku masti ili kreme – za lečenje rana koje teško zarastaju ili manjih zapaljenja kože.

Acerola i šipak – prirodni izvori vitamina C

  • Da bi imunološki sistem pravilno funkcionisao, treba da primi izbalansiranu količinu hranljivih supstanci. Nedovoljan unos vitamina i mineralnih soli može da dovede do različitih nedostataka, pa samim tim i do češće pojave infektivnih oboljenja.
  • Glavna uloga u odbrani imunološkog sistema pripada vitaminu C. Osim što je jak antioksidans, ovaj vitamin u stanju je da pokrene reakciju antitela, poboljša funkciju belih krvnih zrnaca i direktno stimuliše funkciju imunološkog sistema.
  • Da bi se vitamin C integrisao na prirodan način, osim  ceđene pomorandže i voća, treba uzimati i lekove poput šipka (Rosa canina L.) i acerole (Malpighia glabra L.). Reč je o dva odlična prirodna izvora vitamina C, bogata i mineralnim solima, flavonoidima, karotenoidima i polifenolskim jedinjenjima, koji imaju antioksidansno dejstvo.
  • Od šipka se koristi kora sa zrelih plodova biljke crvenonarandžaste boje. To su ,,kinoroidi”, grčki termin koji znači upravo ,,pasja ruža”, kakko se zovu zbog starog narodnog verovanja da ova biljka služi za lečenje besnila kod pasa.
  • Od acerole, drvenaste biljke poreklom s Antila i iz Južne Amerike – poznate i pod nazivom ,,antilska trešnja” – koriste se plodovi, koji su, kako samo ime govori, slični trešnjama, s tim što sadrže izuzetno velike količine vitamina C.

Kako se koriste

  • Prilikom upotrebe oba leka, u zavisnosti od toga koji se ekstrakt koristi (tinktura ili suvi ekstrakt), treba se pridržavati uputstava s pakovanja, ali najčešće se uzimaju tri-četiri kapsule dnevno na prazan stomak (ujutru i u rano popodne). Lečenje traje najmanje petnaest-dvadeset dana, ali oba leka su potpuno bezbedna i ako se uzimaju na duže staze.

Kad je ružno vreme – pijte čaj od šipka!

Za jednu dozu čaja sipajte 200 ml vrele vode u šolju s kašičicom šipka, ostavite da odstoji od minut do 20 minuta, a potom procedite. Ovaj čaj pije se triput dnevno.

Ne zaboravimo mačji nokat i kozlinac

Mačji nokat (Uncaria tormentosa i Uncaria guaianensis) jeste lijana koja potiče iz amazonske prašume i iz čije se drvenaste stabljike – tačnije, iz kore – dobijaju ekstrakti bogati imunostimulatornim aktivnim sastojcima, koji pomažu organizmu da se odbrani od virusa i bakterija. Osim toga, mačji nokat ima protivupalno dejstvo, dragoceno u lečenju prehlade i gripa, ali i reumatskih oboljenja.

Kozlinac (Astragalus membranaceus i Astragalus membranaceus var. mongolicus) jeste zeljasta biljka iz porodice mahunarki, poreklom iz Kine i s Tibeta. Nalik je krupnijem grašku. Koristi se njegov koren, priznat u tradicionalnoj kineskoj medicini jer deluje tonično-energetski i imunostimulatorno.  Uspešno se suprotstavlja gripu i prehladi, ubrzava oporavak, ublažava simptome bolesti…

Kada ih treba izbegavati

Za sve ove imunostimulatore važe apsolutno iste kontraindikacije. Njihova upotreba ne preporučuje se u slučaju progresivnih sistemskih bolesti (tuberkuloze, multiple skleroze, kolagenoze, leukoma, HIV infekcija, side i autoimunih oboljenja), ili u posebno osetljivim slučajevima, poput transpantacije, leukemije ili stanja koja zahtevaju presađivanje koštane srži. Takođe, ne preporučuje njihova upotreba tokom trudnoće i dojenja.