Zdrava ishrana

Guava – Tropski ukusi, mirisi, boje…

Psidium guajava, uobičajena guava, žuta guava ili limunska guava, zimzeleni je grm ili malo drvo poreklom s Kariba, Srednje Amerike i Južne Amerike. Insekti je lako oprašuju; u kulturi, uglavnom od obične medonosne pčele, Apis mellifera.Psidium guajava, uobičajena guava, žuta guava ili limunska guava, zimzeleni je grm ili malo drvo poreklom s Kariba, Srednje Amerike i Južne Amerike. Insekti je lako oprašuju; u kulturi, uglavnom od obične medonosne pčele, Apis mellifera.

Guava (Psidium guajava) se uspešno da se gaji i na našim prostorima, i to kao saksijska biljka

Guava je voćkica čije je prirodno stanište u Južnoj Americi, gde se gaji već hiljadama godina. To je tropska i suptroska voćna vrsta, tako da u prirodi uspeva samo u podnebljima gde temperatura ne pada ispod -5* Celzijusa, dok na minus dva stepena trpi značajna oštećenja. U prirodi postoji oko 200 vrsta guave, koje se razlikuju po veličini plodova (neki su sitni kao orasi, dok drugi teže i do 200 g), boji njihove kore i pulpe (od žute, preko zelene do crvene), te ukusu i mirisu. Najpoznatija i najčešće gajena sorta jeste Psidum guajava.

Ova biljka, koja se najviše gaji u Brazilu, raste kao zimzeleni žbun ili omanje drvo, visine oko četiri metra, dok u našim uslovima, ako raste u saksiju, dostiže najviše dva metra. Biljka je bujna, vitalna, ima lepe, kožaste listove, slične  limunovim. Cveta tokom zime i u rano proleće, kada bi je trebalo zaštiti od promaje i hladnog vazduha.

Tokom leta može se izneti u vrt, a zimi se drži u nezagrejanoj prostoriji u kojoj temperatura ne sme da padne ispod 10*C. Voli topla osunčana mesta, mada bi mlade biljke trebalo u početku skloniti sa direktnog sunca. Guavi prija obilno zalivanje i zato je treba saditi u supstrat koji ima značajan procenat treseta, zbog njegove osobine da upija vodu. Uz to,  preporučuje se jutarnje orošavanje i često prihranjivanje.

Ovu voćku retko napadaju bolesti, jedino joj mogu nauditi štetni insekti, zelene vaši i bele leptiraste vaši i tada treba primeniti odgovarajuće insekticide.

Nakon precvetavanja, zameću se plodovi, koji kada su zreli oblikom podsećaju na krušku, ali im je ukus drugačiji i potpuno egzotičan. Sigurno ste nekada kupili neki voćni sok sa ukusom tropskog voća? Ako pogledate deklaraciju i vidite da sadrži guavu, to znači da će imati ukus i miris tog ploda, bez obzira na to u kojoj meri je zastupljen. Teško je definisati ukus tog voća, ali ako možete zamisliti kombinaciju jagode, dunje, smokve i kruške, na pravom ste putu. Guave se jedu sveže i, naravno, mogu se prerađivati u sokove i marmelade. Plod je veoma bogat vitaminima i mineralnim materijama, ima antibakterijska svojstva isadrži mnogo gvožđa, a preporučuje se dijabetičarima jer smanjuje šećer u krvi. Najbolje je da se neposredno pre konzumiranja guava oljušti, jer joj je kora ponekad gorka. Ako u prostoriji ostavite samo mali komadić oljuštene kore, cela soba će danima mirisati na guavu.

Ova interesantna voćkica treba da zauzme mesto u vašem domu, posebno ako već imate iskustva sa gajenjem limuna.