Alternativna medicina

Pobedite zimsku depresiju

zimska depresija

Osim izlaganja svetlosti specijalnih lampi, od velike pomoći mogu biti biljni preparati, pravilan izbor namirnica, fizička aktivnost i, naravno, psihoterapija, floriterapija…

Iako tačan uzrok zimske depresije još uvek nije poznat, pretpostavlja se da u njenom nastanku ključnu ulogu ima nedostatak dnevne svetlosti. U prilog toj tezi ide činjenica da se sezonski afektivni poremećaj, kako se stručno zove to stanje, javlja od novembra do aprila, kada su dani kraći, te spontano prolazi tokom proleća.

Tegobe te vrste češće imaju stanovnici severne polulopte i osobe koje žive u planinskim predelima, gde ima manje sunčanih dana. Prema statistikama, žene su četiri puta podložnije sezonskoj depresiji nego muškarci, a poremećaj se obično javlja krajem treće decenije života i rizik raste s godinama.

Simptomi karakteristični za ovo stanje jesu umor, pospanost, slaba koncentracija, razdražljivost i neraspoloženje često praćeno crnim mislima, te fizičke tegobe u vidu stomačnih problema, podložnosti infekcijama, tromosti udova, pada libida, pojačanog apetita, potrebe za konzumiranjem ugljenih hidrata (naročito slatkiša) i, posledično, gojenja. U težim oblicima zimske depresije uobičajena simptomatologija se komplikuje socijalnom izolacijom i zloupotrebom alkohola i drugih psihotropnih supstanci.

Postoji nekoliko metoda kojima se mogu ublažiti ili potpuno otkloniti tegobe izazvane ovim stanjem.

FOTOTERAPIJA

U skandinavskim zemljama i SAD foto-terapija je prihvaćena kao zvanična metoda lečenja sezonske depresije, poremećaja spavanja i takozvanog džetleg sindroma koji nastaje usled preletanja velikih razdaljina i promene vremenskih zona.

Ova procedura podrazumeva izlaganje jakoj svetlosti pomoću koje se normalizuje, to jest podešava, unutrašnji sat organizma (dnevni ritam budnost-spavanje), a u tu svrhu koristi se specijalna lampa jačine 2.500 luxa, pred kojom pacijent sedi jednom dnevno u proseku oko pola sata, mada u težim slučajevima seansa traje duže i sprovodi se nekoliko puta na dan. Veoma je važno i doba dana u kojem se primenjuje foto-terapija: neki ljudi bolje reaguju ujutro, odmah nakon buđenja, dok drugima više odgovara da se lekovitoj svetlosti izlažu uveče.

Prvi znaci oporavka primetni su već posle nedelju dana, a veliko poboljšanje nastupa već krajem druge nedelje lečenja.

ISHRANA

Ljudi koji pate od depresije imaju nizak nivo antioksidansa u krvi, čiji se manjak  može nadoknaditi konzumiranjem namirnica bogatih ovim sastojcima. To se, pre svega, odnosi na jagodičasto voće (jagode, maline, borovnice) i začine poput cimeta, kurkume i karanfilića, no ne treba izostaviti ni meso masne ribe – lososa, štuke i sardine. Rezultati brojnih studija pokazali su da omega-3 kiseline iz ribljeg ulja  ublažavaju simptome depresije, a tome u prilog ide i činjenica da stanovnici Mediterana zahvaljujući ishrani s mnogo ribe ređe obolevaju od te bolesti.

Čokolada je takođe proveren lek protiv depresije, ali samo ako je reč o onoj s visokim procentom kakaoa, crnoj, dok mlečna, isto kao i hrana sa dosta šećera, rešava problem na kratak rok, a na duži ga čini još komplikovanijim. Vitamin D naziva se i ”vitaminom sunca” jer se u telu stvara zahvaljujući delovanju sunčeve svetlosti. Raspoloženje se može poboljšati desetominutnim izlaganjem suncu, ali i konzumiranjem namirnica bogatih ovim vitaminim – mleka, žumanceta, ribe…

Amino-kiselina triptofan, koje ima u živinskom mesu (pre svega ćuretini), takođe je odlično prirodno sredstvo za podizanje raspoloženja.

AKTIVAN ŽIVOT

Dr Džozi Hauard, poznata američka psihoterapeutkinja, preporučuje niz metoda koje će pomoći da se prevaziđe problem zimske depresije: polusatna fizička aktivnost najmanje tri do četiri puta nedeljno (hodanje na traci, penjanje i silaženje stepenicama, šetnja, aerobik…), druženje, slušanje prijatne muzike. Akupunktura je takođe jedna od metoda izbora, a dr Hauard predlaže i prevenciju sezonskog aktivnog poremećaja (za one koji žive na severnoj polulopti), za koju garantuje da je efikasna. Sprovodi se u periodu od 1. do 15. oktobra i sastoji se od izlaganja suncu četiri dana zaredom u trajanju od po četiri sata.

SUPLEMENTI za borbu protiv zimske depresije

Pošto manjak dnevne svetlosti usporava sintezu melatonina, hormona koji ima veliki uticaj na raspoloženje, mnogi psihijatri pacijentima što pate od zimske depresije propisuju suplemente s ovom supstancom u sastavu. Manjak vitamina C takođe je odgovoran za razvoj depresije, pa se savetuje svakodnevni unos 1.500 mg u tri jednake doze, a isto tako preporučuju se i suplementi vitamina D, te riblje ulje, koje sadrži veliku količinuu omega-3 masnih kiselina.

Prirodni antidepresiv

U kineskoj medicini se za lečenje depresije hiljadama godina koristi esencija cveta i kore takozvanog svilenog drveta (Albizzia Julibrissin Durazz), jednog od najjačih prirodnih antidepresiva, koji poboljšava raspoloženje, otklanja nesanicu i posledice stresa. Preparati od svilenog drveta mogu se naći i u apotekama Zapadne Evrope, gde je tražnja za njima sve veća.

Šta je to REBT?

Osnovna postavka racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije (REBT) jeste ta da ljudi nisu uznemireni samim životnim događajima nego načinom na koji ih sebi objašnjavaju. Cilj REBT-a u tretmanu zimske depresije jeste usvajanje niza veština i znanja, koji osobi pomažu da se izbore s depresivnim simptomima, kao i problemima koji su posledica depresije. Istraživanja pokazuju da 75% pacijenata sa zimskom depresijom koja se tretira REBT-om doživljava veliko poboljšanje, što REBT preporučuje kao psihoterapiju izbora za ovu vrstu poremećaja.

FLORITERAPIJA

Floriterapija predstavlja blag, prirodan način lečenja, u okviru kog se koriste esencije cveća, specijalno izabranog i obrađenog. Osim preparata koje je osmislio Ričard Bah, začetnik ove metode, koriste se i drugi energizovani rastvori napravljeni od raznih vrsta cvetova, čiji je cilj da se obnovi narušena harmonija tela i psihe. S obzirom na to da predstavlja holistički način lečenja, floriterapija deluje na sva tri nivoa – mentalnom, fizičkom i duhovnom. Među brojnim cvetnim lekovima u tretmanu zimske depresije izdvaja se oleander, koji pokazuje izuzetne rezultate upravo u lečenju tog poremećaja, pritom pozitivno deluje i na kardiovaskularni sistem. Od pomoći mogu biti i Bahove kapi od bresta, gorčice, kleke, estragona, pitomog kestena i vrbe.

Kantarion je veoma rasprostranjen u našim krajevima: ulje i ekstrakt ove biljke često se prave u domaćim uslovima i obavezan su deo kućne apoteke, ali pre svega kao sredstvo za lečenje rana. Reč je, zapravo, o moćnom antidepresivu koji preporučuju najpoznatije svetske klinike.