Čudesno bilje

Šipak – supernamirnica s naših prostora

šipakVitamin C u šipku je postojaniji i ne gubi se termičkom obradom, što nije slučaj s drugim namirnicama

Iako poseduje obilje vitamina i minerala, glavni adut ploda šipka jeste impozantna količina vitamina C

Poslednjih godina sve je više supernamirnica koje nam stužu iz prašuma s drugog kraja sveta, te u toj pomami za instant zdravljem, zaboravljamo na plodove prirode koje su koristili u lečenju naši daleki preci, a koji ni po čemu ne zaostaju za raskošnim aromama i nutritivnim vrednostima egzotičnih namirnica.

Uz crnu ribizlu, šipak je upravo jedna takva supernamirnica s naših prostora – pravi rekorder u količini minerala i vitamina, što je čini moćnim antioksidansom što čuva naše zdravlje i podstiče regenerativne procese u organizmu.

Izobilje vitamina C

Iako poseduje obilje vitamina i minerala, glavni adut ploda šipka jeste impozantna količina vitamina C (i do 1.500 mg u 100 g namirnice, što je i do deset puta više nego što ih imaju najpopularniji izvori ovog moćnog antioksidansa, kakvi su list peršuna, sveža paprika ili crna ribizla). Posebna vrednost ovog nutrijenta jeste to što je u šipku on postojaniji i ne gubi se termičkom obradom, što nije slučaj s drugim namirnicama. Ipak, količina vitamina C s vremenom opada i plodove šipka ne bi trebalo čuvati duže od godinu dana, čak i ukoliko su besprekorno osušeni i skladišteni.

Vitamin C učestvuje u nizu važnih metaboličkih procesa, a pre svega u sintezi kalogena, niza amino-kiselina i masnih kiselina. Kao antioksidans, ima veoma važnu ulogu u oksidaciono-redukcionim procesima i metabolizmu na nivou ćelija, te nas tako štiti od upalnih, autoimunih i degenerativnih bolesti koje nastaju kao produkt oksidacije i starenja. Zbog toga je presudan za razvoj i regeneraiju mekih tkiva, kože, kostiju i zuba. Takođe, stimuliše rad imunološkog sistema, te tako povećava i otpornost organizma prema mikroorganizmima, ali i izazivačima alergija.

Plod – riznica zdravlja

Pored vitamina C, zreli plod šipka sadrži i znatne količine vitamina A, D i E, masne kiseline i flavonoide, koji su takođe moćni antioksidansi. Od minerala sadrži kalijum, ali i gvožđe, magnezijum, fosfor i sumpor, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma.

Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, šipak reguliše varenje, a pektin vezuje otpadne materije u crevima. Budući da se u te materije ubrajaju i masti, to direktno utiče na nivo holesterola.

Kako čuvati šipak

Šipak se može brati već u oktobru, a najbolje nakon prvog mraza, kad omekša. Treba birati krupne i zdrave plodove, koje potom treba oprati i dobro osušiti. Pre sušenja plodovima se mogu odstraniti semenke, ali to nije obavezno. Bitno je da u procesu sušenja ne dođe do promene boje (da ne dobiju tamnu ili smeđu boju), pa se plodovi šipka suše prirodno na tamnom i hladnom mestu ili u sušilicama na temperaturi do 50 stepeni C, kako bi zadržali prirodnu boju i lekovita svojstva.

Recepti od šipka

Čaj, marmelada od šipka

Čaj od šipka– 200 ml kipuće vode prelijte preko 30 g osušenih i usitnjenih plodova šipka. Poklopite i ostavite 15 minuta. Nakon toga procedite i pijte. Ukoliko čaju dodate kašičicu korena belog sleza, dobićete odličan čaj protiv prehlade i kašlja.

Marmelada od šipka – Izaberite krupne, zdrave plodove i odsecite im peteljke, pa ostavite nekoliko dana na suvom i tamnom mestu da omekšaju. Nakon toga, potopite ih u vodu i kuvajte dok šipak ne omekša. Masu ispasirajte kako biste odstranili semenke i dlačice. U dobijenu tečnost dodajte 300 g šećera na svaki litar sadržaja, pa ukuvajte do željene gustine. Džem sipajte u sterilisane tegle, dobro ih zatvorite i čuvajte na tamnom i hladnom mestu.