Čudesno bilje

Šta je to kurkuma?

kurkuma - Indijci za kurkumu znaju već 4.000 godina, a njihova, ajurvedska medicina smatra je lekom za (skoro) sve bolovekurkuma - Indijci za kurkumu znaju već 4.000 godina, a njihova, ajurvedska medicina smatra je lekom za (skoro) sve bolove

Svojstva kurkume kriju se u njenom korenu. Međutim, zbog lepih boja bere se i u dekorativne svrhe

Koren koji dolazi iz Indije

Začin žutonarandžaste boje i intenzivnog ukusa – kurkuma – sveprisutan je u indijskoj kuhinji, a koristi se i kod nas. Iako postoji više od 133 različite botaničke vrste kurkume, ona o kojoj najčešće govorimo jeste Curcuma longa – najbogatija aktivnim principima, najviše proučavana i komercijalizovana toliko da je postala deo naše trpeze. Izgledom podseća na đumbir, ali ukusi su im potpuno drugačiji.

Veliki dekorativni cvetovi

Termin Curcuma longa koristi se i za sam začin i za biljku od koje se dobija. Reč je o višegodišnjem žbunu koji pripada istoj porodici kao i đumbir. Poreklom je iz jugoistočne Azije, a raste spontano u tropskim predelima s temperaturama između 20 i 35 stepeni C i velikomi vlažnošću vazduha. Stabljika dostiže metar visine, a listovi su joj dugi i do 45 cm. Biljka ima veoma lepe cvetove, pa se ponekad bere i radi dekorisanja. Najvažniji deo žbuna skriva se pod zemljom: to je rizom, ili koren. Cilindričnog oblika,  koren čuva aromu i sva svojstva koja začin poseduje.

Antička tradicija  – I nega od četiri hiljade godina

Danas su terapeutska svojstva kurkume potvrđena u  raznim naučnim istraživanjima, ali začin se vekovima koristio u medicinske svrhe. Indijci za nju znaju već 4.000 godina, a njihova, ajurvedska medicina smatra je lekom za (skoro) sve bolove.

Takođe, koriste je i za regenerciju i zagrevanje tela. Čak su i stari Grci i Rimljani bili svesni blagotvornih svojstava kurkume, koju su, između ostalog, koristili i za bojenje tkanina. Slava „zlatnog praha“ održala se vekovima: o njenoj korisnosti u borbi s raznim patologijama pisao je čak i Marko Polo, a u renesansnom periodu i Paracelzus. Prve naučne analize kojima su se dokazivala njena svojstva potiču još iz 19. veka.

Bogata je aktivnim principima, a najvažniji je kurkumin

Aktivni principi kurkume koncentrisani su u rizomu, a najvažniji su kurkumin, tumerin, zingiberin i atlantin. Reč je o fenolnim pigmentima, koji se rastvaraju u mastima. Imaju prvenstveno antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo. Odgovorni su za njenu karakterističnu žutu boju, ali i za većinu blagotvornih svojstava. Najvažniji je kurkumin, koji je i najviše izučavan.

Njegova antimikrobska dejstva poznata su još od pedesetih godina, ali su ona antiinflamatorna, hipoglikemiojska, antioksidativna i regenerativna potvrđena tek u narednim decenijama. Kurkumin ima antiinflamatorna svojstva koja su toliko efikasna u slučaju upala da bi se mogla uporediti sa svojstvima  nekih lekova istog delovanja. Sledeća važna komponenta jeste esencijalno ulje: biljka, prvenstveno rizom, sadrži ulja, potom, tumerin, antioksidativni peptid, amide, šećere, smole i vitamine.

Koliko je potrebno

Maksimum dve kašičice dnevno

Maksimalna dnevna doza kurkume u prahu jesu dve kašičice. U većim dozama može izazvati gastrointestinalne smetnje ili smanjiti agregaciju trombocita. Stoga bi osobe koje uzimaju lekove istog efekta ili imunodepresivne medikamente trebalo da ograniče upotrebu kurkume. Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da je koriste, kao ni osobe koje imaju problema sa žučnom kesom, insuficijencijom jetre ili čirom. Ne preporučuje se ni trudnicama i dojiljama.