Zdrava ishrana

Vitamin D štiti od raka

VItamin D i sunčanje

Vitamin D stvara se u koži pod dejstvom sunčeve svetlosti, a najnovija istraživanja pokazala su da on ne doprinosi samo zdravlju kostiju već i smanjenju rizika od pojedinih vrsta raka, poput karcinoma debelog creva, dojke i prostate

Brojne studije potvrdile su vezu između veće izloženosti suncu, nivoa vitamina D u krvi i uzimanja ovog vitamina (putem hrane i suplemenata), s jedne strane, i smanjenog rizika od pojave raka, s druge strane. Smatra se da antikancerogeno dejstvo ovog vitamina proističe iz njegove uloge u nizu mehanizama značajnih za sprečavanje nastanka raka, poput regulacije rasta ćelija i apoptoze (programirana smrt ćelija). Programirana ćelijska smrt proces je koji se normalno odvija u našem telu ukoliko je neka ćelija na bilo koji način oštećena. Problem u slučaju raka jeste to što oštećene ćelije nastavljaju da se obnavljaju.

Kliničko ispitavanje 92 pacijenta obolela od raka debelog creva pokazalo je da uzimanje suplemenata kalcijuma i vitamina D podiže nivo proteina (tzv. BAX proteini) koji kontroliše taj proces u debelom crevu, te tako verovatno aktivira programiranu smrt prekanceroznih ćelija. Osim toga, vitamin D pretvara se u hormon kalcitriol, koji s parathormonom (hormonom paraštitne žlezde) doprinosi održavanju ravnoteže kalcijuma u organizmu. Kalcitriol je važan za funkcionisanje imunosistema, jer neutrališe zapaljenske proces koji su često uvod u proces nastanka raka. Laboratorijska ispitavanja na životinjama pokazala su da on ubija ćelije raka, te da visok nivo kalcitriola doprinosi poboljšanju stanja pacijenata s uznapredovalim rakom prostate.

Koliko je vitamina D dovoljno

Deficit vitamina D čest je kod žena u postmenopauzi, vegetarijanaca, osoba čija je ishrana siromašna masnoćama i onih koji se nedovoljno izlažu suncu. Milijardu i više Evropljana nema dovoljno vitamina D, što im povećava rizik da obole od brojnih oblika kancera, ali i od dijabetesa, artritisa i multiple skleroze. Pojedini eksperti smatraju da je epidemija hroničnih oboljenja uzrokovanih nedostatkom vitamina D verovatno istih razmera kao i epidemija bolesti uzrokovanih pušenjem ili gojaznošću.

Kolika je količina vitamina D nekoj osobi dovoljna za optimalno zdravstveno stanje – zavisi od mesta gde ona živi (tj. geografske širine), perioda u godini, kao i od toga kakva joj je boja kože, koja sredstva za sunčanje koristi i koliko se izlaže suncu. Koliko ćete vitamina D uneti u organizam putem hrane zavisi od toga koliko vitamina proizvodi vaša koža. Iako se najviše vitamina D stvara leti, korišćenje sunčeve svetlosti za pretvaranje holesterola u vitamin D najizraženije je u jesen. To je verovatno posledica evolutivnog prilagođavanja – da bi se omogućilo stvaranje telesnih rezervi za zimu.

Stručnjaci navode da bi dnevno trebalo uzimati 5 do 10 mcg (200 IJ do 400 IJ) vitamina D. Deo toga možemo dobiti iz hrane, prvenstveno iz plave ribe i ulja jetre bakalara, a ostatak sunčanjem – izlažite lice i šake suncu 10 do 15 minuta svakog dana (to bi trebalo da bude dovoljno za sprečavanje omekšavanja kostiju, što se manifestuje kao rahitis). Ako je izlaganje suncu ograničeno, dr Majkl Holik, vrhunski stručnjak za vitamin D, smatra da bi dnevno trebalo uzimati najmanje 25 mcg (1.000 IJ) – preko hrane ili suplemenata – kako bi se obezbedila optimalna koncentracija u krvi.

Optimalna ishrana + kontrolisano izlaganje suncu

Većina osoba neophodne količine vitamina D može obezbediti preko zdrave, uravnotežene ishrane i sunčanja, a što se tiče suplemenata – maksimalna preporučena doza iznosi 25 mcg (1.000 IJ), jer više od toga može biti štetno.

  • Jedite plavu ribu triput nedeljno (porcije lososa ili skuše obezbeđuju oko 8,75 mcg, tj. 350 IJ) i šest jaja u sedam dana (jedno jaje obezbeđuje 0,5 mcg, tj. 20 IJ).
  • Svakodnevno izlažite kožu suncu (ako to budete činili 20 minuta od 10 do 14 sati, obezbedićete oko 10 mcg, to jest 400 IJ.) Leti, kada je UV zračenje u tom periodu suviše jako, bolje je da se sunčate 15 minuta pre podne, do 10 sati, i 15 minuta po podne, posle 17.

Nuspojave prekomerne doze

Više od 50 mcg (2.000 IJ) vitamina D dnevno može dovesti do apsorpcije prekomernih količina kalcijuma u organizmu (tzv. Hiperkalcemije), a posledično i do  oštećenja jetre i bubrega. Kao neželjena dejstva prekomerne doze navode se i žeđ, mučnina, povraćanje i taloženje kalcijuma na zidovima krvnih sudova.

PREVENTIVNO DEJSTVO VITAMINA D

Smanjuje rizik od raka dojke i jajnika za trećinu

Odavno se zna da su žene koje žive u sunčanijim zemljama manje sklone raku dojke od onih što nisu često na suncu. A nedavno je otkriveno i da žene s visokim nivoom vitamina D imaju više šanse da prežive ukoliko dobiju rak. Nizak nivo vitamina D u krvi povezan je sa širenjem raka dojke na rak kostiju. Istraživači s Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu  uvideli su da dnevni unos vitamina D od 25 mcg (1.000 IJ) može kod pojedinca smanjiti rizik od nastanka raka dojke i jajnika za 30%.

Prepolovljuje rizik od raka debelog creva

Postoji tesna povezanost između rizika od nastanka raka debelog creva i uzimanja vitamina D i kalcijuma putem hrane. To su potvrdila brojna istraživanja. Naučna analiza iz 2007. godine pokazala je da je mešu osobama koje imaju 80 nanomola vitamina D po litru (nmol/l), ili više od toga, smrtnost od raka debelog creva i rektuma bila za 72% manja. Da bi se postigla ta koncentracija, dnevno treba uzimati oko 25 mcg (1.000 IJ) vitamina D.

Štiti prostatu

Vitamin D pomaže muškarcima da se zaštite od raka prostate. Tim predvođen istraživačem Medicinskog fakulteta na Harvardu, prateći 15.000 muškaraca,  otkrio da onima kojima je nivo vitamina D u krvi ispod proseka –“preti znatno veća opasnost od agresivnog raka prostate”. U studiji objavljenoj u časopisu “PLOS Medicine” – 50nmol/l smatrano je nedovoljnim, a čak je i koncentracija od 80nmol/l opisana kao “manja od optimalne”.

SUNCE – DA!

Svakog dana budite na suncu deset do petnaest minuta

90% – Izbegavajte predug boravak u zatvorenom prostoru bez sunca, jer upravo je ono odgovorno za stvaranje 90% potrebne količine vitamina D.

25% – Prosečan 70-godišnjak sunčanjem može dobiti tek četvrtinu one količine vitamina D koju dobije osoba u ranim dvadesetim.